Toše Proeski ostavio je traga u "Utrinskom vesniku" - pisao je kolumne, počinjao kada i mi ...
Početak karijere Toše Proeskog gotovo se poklapa sa startom "Utrinskog vesnika", koji ovih dana slavi prvih deset godina. Tačnije, kada smo mi počinjali, Toše je iza sebe imao " Pusti me", "Ostani do kra", "Usni na usni", "Sonce vo tvoite rusi kosi" ...Bio je zaista zlatno dete - mlad a zreo, raskošnog talenta a u stvari skroman. Fleksibilan, sa kilometarskim strpljenjem za sve i svakoga ko je hteo da se slika i još velikih osećanja za sve probleme na svetu.
Kao što je neko zavisan od materijalnih ili duhovnih stvari, tako on, najmlađi od Proeskih, nije mogao da ne peva. Kada je Toše pevao, svi su se nekako radovali sa njim i to se videlo od početka - kao deo filmskog kadra koji smo zapamtili iz detinjstva.
Toše je i pre i nakon punoletstva bio istinski virtuoz u majstorskoj igri sa notama. Od pesme je pravio remek-dela, oblikovao ih sa perfektnom muzikalnošću i prepoznatljivim glasom. Na toliko mnogo kompozicija je udahnuo život sa jedinstvenom lirskom dramatičnom bojom glasa i besprekorno tačnom emocijom. Bio je glasnik ljubavi i dete radosti.
Prvi album "Nekade vo nokta" njegovi fanovi razgrabili su preko noći i to je bio uvod za prvi solistički koncert na klizalištu. Neplanirano pala je kiša. Ili se radilo o meteorološkom - i karmičkom testu? Koncert se nije prekinuo, naprotiv. Romantično pevanje na kiši. I Toše i publika pokisli su do kože, sa zatvorenim kišobranima i otvorenim srcima. Toše je imao samo devet pesama koje je otpevao dva puta, i ogromnu želju da peva celu noć. Sve dok ne ostari. Dok ne nestane. Da ne prestane nikada. I tako je počelo to čudo zvano koncertna misija Toše - jedan ogroman meteor emocija, čista energija koja može da pomeri planete. Bez preteranih monologa, prateći jezik srca, on je ekspresno postao prva ljubav nežnih ženskih srca. Napravio je koncert po kome se znalo da ovo momče nije slučajno tu.
Sutradan, nakon kišne raspevane noći, pozvali smo ga na intervju. Došao je sa svojim producentima iz "Avalona" i bio presrećan. Oči su mu sijale kao da je beskrajno zaljubljen, pravio je šale, dobru atmosferu i bio apsolutno zaražen potrebom da ga svi vide nasmejanog.
24.januara/siječnja 2001. "Utrinski" je imao manifestaciju "Zvezda godine" , gde su se birali najbolji u raznim kategorijama. Podrazumeva se, i pop-pevač, vokal godine. "Utrinski" je bukvalno bio zatrpan sa kuponima na kojima je stajalo jedno jedino ime - Toše. Dolazile su devojčice kod nas u redakciju, noseći roza pisma, sa još više rozim srcima i pitale dali će pobediti.
"Utrinski vesnik" mu je bio omiljen - imali smo ekskluzivnu foto sesiju pred sam odlazak u Istanbul na evrovizijski festival 2004.
I jedna jedinstvena slika iz tog perioda urezana je u sećanje - Toše nije govorio, ali je zračio beskrajnom zahvalnošću što je tu, što postoji i on, i mi i svi na planeti. Nije mu bilo teško ni da peva, nije se štedeo nikada, uvek u raskoraku između želja, potreba i realnog vremenskog trajanja. Mnogobrojni intervjui koje je pravila Zabavna rubrika sa njim, bili su na obostrano zadovoljstvo. Znali smo da voli "nepostavljena-neistrošena" pitanja i uvek se smejao kada mu ih postavimo. "Odakle sad pa to?", pitao je i glasno se smejao.
Povezanost izmađu "Utrinskog" i Toše je jedinstvena i po tome što je pola godine pisao kolumne za dodatak "Magazin". Kada smo mu predložili ideju, napravio je facu kao da je na klizavom terenu, a treba da brani mrežu. Glavni problem mu je bilo vreme, ali zato je sve kolumne poslao unapred. Počinjao je sa pozdravom čitaocima, i njih i znane i neznane, pozdravljao sa "Dragi moji".
Zatim, Toše je bio jedan od retkih koji su govorili ono što misle i obrnuto. Pred Evroviziju, 2004. godine, dok je spremao koreografiju za "Anđel si ti", hteo je da se to fotografiše Evrovizija mu je bila veliki stres. Toliko mnogo je želeo da usreći svakoga, da uzdigne ime Makedonije, a nosio je prevelik teret od očekivanja. Dok su svi išli na zabave, Toše se koncentrisao na nastup, toliko je bio odgovoran da niko od nas koji smo bili prisutni tamo nije uspeo da ga ubedi da se bar malo opusti. Da jedno popodne razgleda Istanbul ... Po povratku u Makedoniju izjavio je da je Ruslana pobedila, ali da ne zna da peva. Pritisnut ogromnom grižom savesti, za dva dana u kolumni se javno izvinuo za to, govoreći da uopšte nije postupio džentlmenski.
Od mnogih intervjua koje je Toše dao za "Magazin" najzanimljiviji mu je bio spisak žena koje su mu na neki način obeležile život. Obradovao se temi, ali i to je shvatio vrlo ozbiljno, preslišavao se po nekoliko puta. Taj tekst za žene - heroje u Tošinom životu prenosimo vam jedan deo.
Od Toše smo uvek imali mnogo fotografija, ali posle koncerta na stadionu 2007.godine, kada je napravio čudo i doneo magiju za 40.000 srca koja su tu noć kucala samo za njega, po prvi put nije pristao da se slika ." Ja mnogo volim jesen, ali kako da je slikamo pred njeno umiranje? Hajde da sačekamo proleće, kad je sve živo i rascvetano, ja ću naći trešnju i napravićemo prelepe slike. Molim te."
Desetak dana nakon toga Toše je nastradao. Za "Utrinski" to je bio i ostao največi događaj koji se desio u muzici.
Emotivno, svi smo ga mnogo voleli, ali osvojio nas je sa neposrednošću i onim dečijim koje nije izgubio ni kada je bio samo korak do svetske karijere. Sve ono vezano za tragediju ubuduće promenilo je nešto, i potvrdilo teoriju da ga niko i ništa ne može zameniti.
Toše Proeski
Žene - heroji u mom životu,
Toše je sa velikom pažnjom pravio top-listu žena heroja jer one za njega, na oko nezna stvorenja, vladaju svetom. Ti svetionici, žene-ikone, žene od kojih je učio da poštuje i da voli, uvek su imale prioritet - i u životu i u mislima.
Toše je bio slab prema nežnijem polu i bio je istinski džentlmen, kao da dolazi iz nekih davnih vremena. Zatim, odavno na našoj sceni niko nije, umesto "čao", poljubio ruku kao Toše Proeski.
"Ne volim kada cilj opravdava sredstvo, ne volim nečasne igre i ne verujem da je u ljubavi kao i u vojsci, sve dozvoljeno.Verovatno zbog toga što pored sebe nemam onu istinsku", rekao nam je Toše.
Domenika, moja majka
"Za mene najveća žena na svetu je moja majka. Šta da kažem da ne zvuči izlizano i koje reči da ne budu suvišne? Setim se nje i ako ne mogu da skoknem do Kruševa da je vidim, preplavi me most ljubavi. Majka me naučila da poštujem, da volim, da verujem ljudima ... Naoružala me sa ljubavi. Domenika ima pogled koji u sebi ima toliko topline pa ljudi u njenoj blizini kao po pravilu govore tiho. Posvećena je porodici i ima mnogo razumevanja za sitne ljudske gluposti“.
Majka Tereza
Ova posebna ličnost želim da se nađe u mojim ženama - herojima jer me njena duhovnost često inspiriše. Kažu, žrtvovala je svoj život da bi pomogla drugima.
Ja bih rekao - kod Majke Tereze ne postoji reč žrtva, već ljubav. A to može samo veliko srce" .
"Pojavila se u mom životu u trenutku kada sam tražio izgubljeni kompas. Kada mi je postala menadžer, otvorilo se novo poglavlje u mom životu - crpeo sam snagu iz njene snage i zaista sam se čudio kakva energija izlazi iz ove sitne žene - u nepredviđenim situacijama ponašala se kao da ima čarobni štapić i jednostavno me zarazila sa optimizmom. Pored toga što mi je menadžer, Ljilja mi je i veliki prijatelj, nešto poput starije sestre. Sposobna je kao deset muškaraca i velika je sreća što radimo zajedno".
Elizabet Tejlor
"Džepna Venera koju ćete zapaziti i na prvi, i na drugi, i na treći pogled. Graciozna, ženstvena, lepotica za sva vremena ... Elizabet ima klasičnu lepotu i ja sam se još kao golobrado momče zaljubio u nju. Čitao sam da je imala nezgodnu narav: za vreme snimanja filma "Kleopatra" bez razloga je nervirala saradnike i često je znala da nestane.
To je tako nežno - prelepe žene dozvole sebi kapricioznost!
Pre neki dan gledao sam "Mačku na usijanom limenom krovu" - sa pogledom koji razoružava, cela lilava i ženstvena, i tako sam potvrdio stav da joj nema ravne.
Jedna je Liz ! "
utrinski.com.mk
